you're so dark, babe

sve kapije od snova zatvorio.

10.12.2015.

............

Nisam mogla da zaobiđem post u polupijanom stanju, sa puno tačkica, patetika level 99, žao mi ga izbrisati i neću, za par mjeseci biće mi ga slatko pročitati haha. Nego jebo to, u PP sam dobila poruku od neke djevojke, nebitno ko je, a doduše ne znam ni ja ko je, al' kontaš, i sad ta ista djevojka je pročitala moj blesavi post o noći kad sam mu plesala i budaljesala, i pita me za savjet, voljela bi to da priredi svom momku. Ja sam mislila da bi interesantnije bilo da odgovorim ovdje, svakako nemam o čemu pisati. Prvo mi se svidjelo to što djevojka ima volju. Hahah, ne onu volju, već što se dosjetila da malo prodrma situaciju, znači da je na dobrom početku. Eh, ja kad imam u planu da ubijem noć, a i njega i sebe usput, prvo kući provedem sate pred ogledalom, ne mogu izaći iz kuće ako nisam sigurna da sam na svakom mjestu mirišljava, fina, glatka, meka. Ne mislim ja toliko na šminku i to, već na higijenu haha. Druga stvar koju uradim je pregledam par filmova koji me toliko nafuraju da postanem Jessica Alba kad izađem iz kuće haha. (Original Sin, Striptease, Focus, Desperado) E sad je ovo malo čudno zbog izbora filma, al' ja sam ih pregledala najmanje 10 puta svaki, i volim taj osjećaj koji se budi u meni dok ih gledam, jednostavno oraspoloži me, i motiviše. Ne možeš momku prepustiti sve, zbog prevelikih očekivanja većina žena i pati, potrudi se za neke stvari sama, pa neće biti loše uopšte, čak šta više, biće odlično. Što se plesa tiče, meni je sve do muzike, ima par zvukova koji me pokreću, kad ih čujem moram se pokrenuti, a kad kreneš već, nemoj stajati, već daj ne onoliko koliko misliš da možeš, već onoliko koliko misliš da ne možeš hahaha. Ja mislim da svaka žena ima to u sebi. Možda se i varam. (Moja playlista je otprilike Pussycat Dolls-Buttons, Billy Jean, Beyonce- Video Phone, i par od Justin Timberlake) To je stvar ukusa. Meni ne treba alkohol da bih se opustila, mada čaša, dvije ne škodi, ako imaš tremu, mada je to smiješno, ja jednostavno stavim tu misao kao najpreću i dok je ne ostvarim, sve ide tako lako. Ja smatram da svakom muškarcu treba pružiti ono što do sad nije imao, a te vječne teme o bivšim njegovim i tvojim, znaj da su izmišljene, a pogotovo detalji. Iskustvo današnjih muškaraca je velika zabluda u kojoj se djevojka nađe pa misli da je manje vrijedna od njega, pa to čak i glupo zvuči, ono što bi svaka trebala da shvati jest da nije on prije tebe imao tih 99, i nije svaka bila zadovoljna, i on je obični čovjek od krvi i mesa, ponekad sjede i plače, sere, kupa se, jede, i nije poseban ni po čemu. Muškarci su kao djeca, njima se mora lagati, moraš ih zavaravati, i igrati se s njima, kupovati ih nestvarnim stvarima, i dokle god si svjesna toga, konci su u tvojim rukama. Postalo mi je malo glupo pisati o tome, ali ne postoje posebne tehnike koje kao moraš uraditi da bi on bio zadovoljan, postoji samo jedna stvar: a to je u tvojoj glavi, kad to imaš tu, onda je ok. I trzni se malo, jebiga, utripuj se da si Tracy Lords hahahah. Mjesec dana će pričati o tome.. a to ušima nikad nije mrsko slušaat... Amannnn



09.12.2015.

............

Nižu se naše noći, jedna za drugom i voljela bih kad bi znao, a nekako sebe ubjedim da već osjećaš i znaš, ništa nije kao prije.. Postajemo jedno.. mislimo isto, isto radimo, isto dišemo, dijelimo sve, otkrivamo neke manje svjetlije strane duše i shvatam koliko naša dva dobra mogu da budu savršena zajedno. Jebiga, u očajnim trenucima bi ti rekla, ali i tada zakočim, poznavajući sebe već sutra bih pobjegla, i pišem ti.. al' da ne saznaš, samo u trenucima kad si mi toliko drag i kad bih toliko da ti pričam o nekim drugim stvarima, a pravim se hladna.. ma tako je najbolje, dušo moja, da se zanesemo previše i ti i ja i da nema ove distance, bili bi povrijeđeni, dokle god distanca može da izdrži da bude između tebe i mene, neka bude, jer ja uhvatim sebe kako neke stvari namještam samo da tebi bude dobro. Ja sam osoba koja krade ljubav od drugih i toliko se nakupi da moram nekad da puknem, ako je ovo izlaz, bila bih jako sretna.. samo da ga ne povrijedim opet.. jer on to, ljudi moji, ne zaslužuje..Taj neki savršeni sklad vlada među nama i osjećam se prelijepo samo kad sam s njim.. ovaj post ću preskočiti kad god budem prelistavala blog, jer ovo je patetika, ali samo hoću da napišem sve što osjećam. A osjećam.. mi smo svoji, odavno jesmo, ... a još smo tako daleko,.. Hvala ti za svaku lijepu noć, toliko bih ti još ugađala i pazila te, i činila sretnim, budi tu.. Samo ostani, obećavam..



08.12.2015.

joj alaselamet

Eh, nekako kontam uvijek nam je isto. Mislim nije, al' skontajte, ono vidimo se, slušamo muziku, jedemo, pijemo, pušimo cigare, i sve što god se desi, desi se i sljedeći put, nije da mi nije zabavno, već hoću da njemu ne bude uvijek to, isto, da jedva čeka da mi dođe, haj valjda me bar neko konta. Iiiiiiii tako ja, odem na kafu s jednim debilom, on inače ima para, ne zna šta će s njima, i stara dobra fora, dobila sam bolan bježi od mene, druga stara dobra fora; ma sljedeći put, obeaćavam okano, znaš kako će nam dobro biti, i treća stara fora je lafo radi njega kupovanje seksi veša i naravno neko to mora iskeširat, i uzmem mu lovu i alarm zvoni tačno kad mi je dao pare, joooooooooj reko mama me zove, moram odma kući, vozi me vozi vozi vozi vozi. On se prep'o, totalno sam ga ubjedila da mi je mama na samrti. I haj, tamam u to vrijeme zove mene ovaj moj, kaže da je kren'o i odemo iznajmiti vikendicu, kupili more alkohola, jelo, hu ha, pita otkud tebi tol'ka lova, ma rek'o tetka mi dala, došla mi nakon 5 godina. Hajd znam da njemu ne mogu i neću da lažem al' htjela sam malo da nas počastim. Cilj opravdava sredstva. I normala, zajebavali se, pričali šta se kome dešavalo tih dana, k'o da se 10 dana nismo vidjeli, a ja sam prethodno skinula muziku na mobitel i ono skinula narodnu i tako to dok se ispričamo i onda onu svoju hahaha. I tamam kad je počela, trznem se, popnem se na sto i krenem plesat. On se smije, al' nije to onaj obični smijeh, to je onaj smijeh koji isčekuje, koji obožava, znate kad vam se neko smije iskreno, ama volim taj osmijeh. Ne znam ni ja otkud mi tolika inspiracija, ni snaga, al' sam plesala po prostoriji po sata, haha i bilo je zabavno, definitivno, bio je sretan do kraja noći, ono baš baš. Eto, ubila sam monotoniju, a bilo je i meni lijepo, ja uživam u svemu i volim svoj život, volim njega činiti sretnim i zadovoljnim, aaaaaa s druge strane.......... ŠTA DA OBUCEM ZA NOVU GODINU??????!!!!!!!!!!!!!!????????!!!!!!!!



07.12.2015.

............

Totalno sam se iscrnjačila nekim odvratnim snovima zadnjih par noći, zapravo od one noći koju ću pamtiti kao najluđu, definitivno. Vidjeli smo se prije, kol'ko pamtim, 2 noći, standardno vozanje po gradu i alkohol, pijan je došao, a ja tek počela, on prekuco sve moguće a ja sam na nekoj granici bila. Na onoj granici kad čovjek krene protiv sviju, jer je pijan i kao ono ponese te taj neki ludi osjećaj, pa zbog tog osjećaja pijem. Jedan kreten mi je rek'o da meni treba alkohol da bih bila hrabra, i zvao me večeras, al nebitno to, i ta rečenica je nebitna. Ne znam ni kako početak te priče uopšte počinje zabelajili smo s nekim likom, mislim on je, al ja sam s njim tako da i ja učestvujem u tome, zar ne? S tim likom je bila cura u autu koja je sve vrijeme plakala, žalim takve djevojke. Ovaj drugi nije odmah izašao iz auta već je otvorio prozor pa se krenuo raspravljati, a ovaj moj debil je normalno odmah ustao i počeo udarat po autu, kad sam mu pričala to, nije se mog'o ni sjetiti. A ja u nekom prenosu nađem palicu ispod sjedišta koju sasvim slučajno znam da ima, i priđem i počnem se derati, ne znam ni koliko sam bila sigurna u to da ću nekog udariti ali znam kako sam je čvrsto držala, misleći da će ovaj udariti osobu na koju jednostavno ne dam. Ne mogu ni zamisliti koliko se on glupo osjećao u tom trenutku jer je cura izašla ispred njega počela mahat palicom i prijetit i na kraju i otjerat tog lika, al' ono poljubio me, i ostalog se ne sjećam. Mislila sam da je to još jedan moj ispad, nisam se kajala, nije mi bilo ni krivo, već eto, ponijela sam se seljački, pa jebote zar se ne znam obuzdati nikad, al njemu se to dopalo, da ne moš ni zamislit kol'ko. Nama se uporno dešavaju neke situacije koje se sve više urezuju u moj mozak, moje misli, da ja jednostavno više ne mogu ... ne znam šta ne mogu al znam kako mi je lijepo i teško u isto vrijeme kad pišem o njemu. Nekako me boli sve, ne zato što me vrijeđa nešto već zato što ga čuvam nekako na poseban način o kojem se ne priča i koji nikad niko nije uspio napisati i blebetati o tome pisući pjesme ili šta ti ja znam, ama ne mogu više ni dozvolit da ga povrijedim, toliko se bojim da ću nesvjesno, ovo je totalno poremećeno psihičko stanje, da mi nekad dođe da odem ono nekom na ispovijest, k'o u crkvi, da olakšam dušu, da se ubjedim da mi je lakše.. A što se tiče snova, sanjam užasne stvari, kako mi raste stomak, čujem pakosni smijeh u snovima i sve me više strah. Nisam ja jednom sanjala da sam trudna već 3 puta, dovoljno da se userem ahahhaha. Pa ako bilo ko zna šta bi to moglo značiti neka napiše u komentar, samo nek ne znači ono što čega se bojim, jer je to nemoguće hahah. Oooohoh

05.12.2015.

<3



02.12.2015.

............

Ja sam osoba koja ne može biti vezana za jednog muškarca, tako je oduvijek, uvijek sam morala da varam, da lažem, da glumim i da pravim haos. Navikla sam se na takav način, uživam u tome, nek' svako radi kako hoće, ja uživam u svojim lažima, čak i kad se zapetljam i ne znam više kome sam šta slagala, ni s kim koju igru igram, ja se opet nekako izvučem samo da dobijem ono što želim. Ali, večeras sam bila u društvu nekog bezimenog, i slušam cijelu noć njegove priče o tome kako je mene briga za njega, i kako mu se nikad ne javljam, kako sam bezdušna, ali ga ne čujem. Uopšte ne dopire do mene. Što? Cijelu noć sam mislila na njega. Došla sam kući i čekala me njegova poruka na fejsu, ček'o me, htio da idemo negdje, poželio me. Opet se osjećam k'o i prošli put, jer ga povrijeđujem, to i budala vidi. Ja noćima pijem negdje i prodajem maglu dok on meni šalje poruke i zove me, i bije se s drugim muškarcima radi mene, problem je moj u tome što sam ono o čemu sam pisala ispočetka, .. Stvarno sam nezahvalna, ali kad god smo skupa trudim se da mu nadoknadim to, iz aviona se vidi koliko smo sretni skupa, i koliko nam je lijepo. Ali, ja ću sve pokvariti.. Naravno, mislim, naš kraj se zna.. Samo želim da kažem da bih ga mogla voljeti, kad bih znala kako udaviti kuju u sebi.. A stvarno bih mogla.. :)

02.12.2015.

*

Zadnji put kad smo se vidjeli toliko se napio da mi je rek'o sve što mu leži na srcu, od tada ne znam sama gdje glavom udaram kol'ko mi je samo lijepo biti zaljubljena. Stalno mislim o njemu, i to čini da se osjećam lijepo. Mislim, ovo je glupa rečenica, al' meni je to tako.. nešto sasvim drugačije i novo, jer me čini sretnom. Toliko vremena nisam pisala, par dana al' mi se učinilo k'o godina, viđamo se svaki dan, svaku noć, izlazimo, hodamo, planiramo Novu, planiramo svašta, lijepo se osjećam i voljela bih da ostane ovako. A kad se vratim kući obavezno ne mogu zaspat do jedno 4-5 pa sam našla neku špansku seriju iz zajebancije, i na kraju sam sebe uhvatila kako sam 20 epizoda za noć pregledala. Inače, Tajna starog mosta, PREPORUKA VEEELIKAAAAAAAAAA. haj ćao aaaaa



26.11.2015.

............

Baš smo učestili ovo viđanje, nekako mi normala postalo svaku noć s njim sjediti i pričati, i iznova i iznova nalazimo neke teme i ne šutimo nikako. Prije smo se viđali 2 puta u sedmici maksimalno, šta ja znam, tada nisam nešto spešl ni obraćala pažnju na njega, mislim jedan period fakat nisam.. Al' zato se osobe vjerovatno i upoznavaju.. I upoznala sam ih milion, znala sam ih u dušu i svaki njihov sljedeći potez, a i misao, al' dođe neko čije ti je sve to zanimljivo i paše ti nekako, šta ja znam. Kupili smo piva i vozali se po gradu, slušali muziku, dok nismo potrošili svo gorivo, pravili smo krugove, stajali raji na stanicama, i tako eto.. Onda smo kupili bocu vina i flašu kole i otišli meni. A u suštini svaka je noć slična prethodnoj, al' meni je s njim lijepo. Ljepše već s bilo kim. Al' kad kažem 'bilo kim' ne mislim samo na momke, već inače, radije ću s njim popiti kafu već i s jednom drugaricom. U zadnje vrijeme sam prekinula odnos sa svim 'drugaricama', ne zanimaju me žene više uopšte hahaha. Šalim se, nikad nisam nešto preferiralo to žensko prijateljstvo, mislim neko ima najbolju drugaricu i druži se i sve to, imam i ja, ne kažem, al' osoba k'o ja, sumnjam da baš sve može nekom reći. Zato sam vjerovatno i odlučila da pišem ovdje. Al'.. ima stvari koje zabilježim i u dnevnik, a ovdje ne napišem. Al' on ne zna da sam ja drugačija samo prema njemu. Pa ja sebe ne prepoznajem kraj njega. Ok, bilo je i svađa, ali ne svađamo se 2 sata konstantno, već pričamo, a dok pričamo ja sam neobično fina.. A nadam se da će doći dan kad će saznati kakva sam prema ostalima, i nadam se da neće doći dan kad ću žaliti što sam napravila iznimku, ali znam da će doći. Uvijek dođe. Jebiga, koliko daš, toliko gubiš, glupo je zamlaćivati se glupim mišljenjima ono tipa dobro se dobrim vraća, ma kurac moj.. Ne znam vala, ja se sebi zahvalim kad se meni nešto dobro desi, i nastavim živjeti samo za sebe, gledam svoj život i radim na njemu, ne interesuje me okolina, ali kad bih dobila onu životnu priliku da volim, iskreno, ono do kraja, k'o što pričaju da se može voljeti, prihvatila bih iskušenje i dokazala životu još jednom da ja sve što radim, radim do kraja. Ma jebo to, mi ležimo, zadihani, pušimo, gledamo se, svira 'Ljubav se zove imenom tvojim' od Dine Dvornika u pozadini, prigušeno svjetlo, dim, miris vina.. Uljepšaj mi mladost kad već možeš, okano..



25.11.2015.

paaa da pustim te tek taaaako, a nisam te našaaaao lako..

Opet smo bili zajedno kod mene na sijelu, nismo bili sami al' nismo dugo ni izdržali među njima svima. Izašli smo u auto, učio me da vozim, al mislim jebo to.. Bilo nam je lijepo, znaš ono kad se napijemo i on i ja, pa nemamo vremena za razmišljanje, sve što bi možda nešto bilo unaprijed isplanirano (rečenica, neke teme, neke stvari hu ha) ne može, jer si mrtav pijan pa riječi izlaze iz tebe, a sve se nekako sklapa. A sve nam je ljepše. I sjedit ćemo za Novu zajedno, sve smo se dogovorili. Eto totalno sam u raznježenom fazonu, odo da ne bi se poslije šamarala za neke rečenice haha. Fijuuuuuuuu



23.11.2015.

............

Zvao me da izađem iz kuće oko 7. Sjedam u auto, on puši i šuti pune 3 minute. Čekam da progovori, a bojim se i molim se da ne progovori. Ama nisam zaslužila. Bio je u pravu, ma ne vrijedi ni da me pljune. Šta god da je bilo, ono nije zaslužio, sve je normala bilo, al' zar da fasuje radi mene poslije svega? Pa gledali smo se dok smo ležali i pušili i pričali o nekim stvarima.. Kako da objasnim.. Jednostavno, odvajala sam ga uvijek, a sjebala sam ga, namjerno, ili slučajno, sjebala sam ga, a nekako kad sam ga vidjela istog sam se trena osjećala loše. On mi je pušt'o uvijek moju playlistu, oraspoložavao me, a ja sam išla s drugim, i bilo mi je lijepo, ne misleći na njega. Al' nije zaslužio to. I dok ga gledam, dok čekam da progovori, shvatam koliko je velika njegova dobrota. Jebiga, bilo je šta je bilo. Zajebali smo pomalo oboje, al' ja više, naravno, al' opet.. Daj ba.. Jebote.. Vodili smo totalno glup razgovor par minuta dok se nije okrenuo i pogledao me. Isto kao prije dvije noći, isti onaj tupi nož, al' ovaj put u istu ranu. A zaboljelo me je, nije da nije, boli me što sam krava tolika, nisam mislila kako je njemu.. I rek'o mi je sve.. I rekla sam mu sve.. Jebeš ljubav.. Mi smo imali nešto što se zove pravi prijateljski odnos. Al' pazili smo jedno na drugo nekako, ne govoreći o tome, ne voleći se uopšte, samo se smijući i gledajući, .. Provodeći vrijeme zajedno.. Navika.. Postao je navika jednostavno. I završili smo večeras zajedno, rekla sam mu da me se kloni, da ja imam drugog, da ga nisam čak ni vrijedna, da nađe bolju. Al' najgore od svega, zaplakala sam. Alkohol je razlog tome, sve sam mu rekla.. I da se kajem.. I maloprije mi je otišao iz zagrljaja, i sve te njegove dobre i loše strane meni pašu.. I ja njemu pašem, iako sam ispala najgora kuja na svijetu, preko svega je prešao.. O, svevišnji sveci kako se ružno osjećam.. Kako se samo ružno osjećam..

22.11.2015.

............

Ponekad bih trebala da se snimam tokom mog spremanja na jednu običnu kafu ili izlazak, ili bilo šta drugo.. Ponekad čak i zastanem majke mi, odvalim se smijat sama sebi. Toliko je to prešlo granice normale da bih mogla da u trečem licu pišem sama o sebi. Wtf? AAAAAA, idemo ispočetka, djevojka ispred ogledala polugola pleše uz Željka Samarđića koji pjeva takođe o djevojkama koje su lijepe, ali opasne ili opake ili su ga ranile, i mnogo se unosim u ulogu, smiješno. Milion puta iz milion poza namažem noge nekom mirišljivom kremom, pa stavljam puder, rumenilo, pjevajući ludači u ogledalu. Sve moguće kombinacije u ormaru moraju biti probane, ako ništa obučem neku haljinu čisto da vidim kako u njoj plešem. Obožavam kišu. Ili da pokisnem, ili da je samo gledam kako pada, ili oboje, ja je obožavam. O snijegu da ne govorim. Pustila sam ga opet da čeka 16 minuta, jer ovo je naš drugi sastanak, a na prvom sam bila nešto pravo fina, pa nije to baš uredu.. Ili mi se čini da sam bila fina. Ulazim u auto, moja pjesma, uz koju sam plesala sve vrijeme, njegov pogled, cigare, piva, sve odmahhhhhh, i ne zahvalim se, već uzmem, k'o i sve ostale stvari koje ne mogu direktno u ruke uzeti, ali recimo da su mojim rukama. Proveli smo tačno 8 sati zajedno. A mislim da smo više od 4 samo pričali. Spustili smo oboje sjedišta, legli i opet sam glumila psihologa. Sve sam ga ispitivala, on je kao bio u mojoj ordinaciji, ili kako se već to kaže. I sve mi je ispričao, mislim da postoji taj termin u psihologiji kad pacijent( haha ) odmah kaže sve što mu pada napamet jer ste ga razgovorili ili šta ja znam, negdje sam čitala o tome. Uglavnom, imam osjećaj da nije imao kad slagati, nije sad da vjerujem, al' sve mi je na prvu rek'o. Sve. Onda je on mene ispitivao, al' odavno je poznato da što manje zna o meni više će pitanja da bude u njegovoj glavi tako da sam na neke rečenice ostala nedorečena, ili ga čisto podstakla da razmišlja o tome, nekad poslije, naumpast će mu, ne sekiram se. U međuvremenu je pao snijeg, niiiiiikad mi draže nije bilo. Prvo sam ga (njega koji mrzi zimu i sav je smrznut, sve vrijeme se trese) natjerala da izađe vani sa mnom, lafo nikad nisam doživjela poljubac dok snijeg pada,zar je potrebno da kažem da sam to već sto puta uradila? I ljubili smo se na snijegu i u tom poljupcu koji je neopisiv sam se u trenutku izgubila, kao da i nije hladno uopšte, niti pada snijeg, niti sam ja-ja, niti znam ko je on.. neprocjenivo, u auto smo ušli kroz zadnja vrata i legli. On je uključio grijanje i bilo je taaako lijepo. Mislim mrzim sve te romantične trenutke, stvarno, sve je to malo glupo, al' onako ležiš u malom prostoru hah, snijeg pada, neko te grli, ljubi, mazi, slušaš muziku, pušiš cigaru, imaš vremena da razmišljaš.. da se opustiš, da se odmoriš.. Kad je krenuo da me odvuče kući izašla sam s njim da sklonimo snijeg sa haube, a bilo ga je bruku i njemu je toliko bilo drago što ja to sve radim s njim, podigao me i vrtio, majke mi zamantalo mi se uopšte nije romantično, i bruku mi je snijega stavio u kosu, kaže stoji ti baš. I krenemo mi, kad iz ugla izlazi dobropoznati auto, dobropoznati ćelavi momak, i sad ovaj k'o da je znao krenu na njega.. A ja već njega vidim u autu '' Vidi debila, saću ti jebat mater'', i blica i blica, ovaj još luđi ''Ma kome blicaš, mamicu ti'' i krenu da izađe, i uhvatim ga ja reko ljubim te, nemoj.. Ma kakvi.. I ja odmah bez razmišljanja odmah izađem...Snijeg pada k'o lud, kad smo pogledali jedno u drugo k'o da mi je neko tupi nož zabio u leđa,.. O situaciji ne mogu ni da pišem.. Ali na kraju (što sam molila svece i oblake i isuse u međuvremenu) ovaj što je bio sa mnom je oborio njega, i nekako uspijem njega ubaciti u auto i dok sam prolazila do svoje strane opet me je pogled'o.. ''Vrijedi li da te pljunem?!", jaran mu prilazi "Pusti je, hajd smiri se", on i dalje gleda, i gleda.. I gledao je vjerovatno, dok nismo otišli.. Taj nož je bolio, al sam se smijala.. I nije bilo nazor. Usput sam ubjeđivala naravno ovog da nisam imala ništa s njim i tako dalje..I to jedva .. Ali baksuzna krmača, ostane mi telefon kod njega i sve poruke i pozivi, i fejs.. I on je sve to i pročitao dok sam ja jela, i samo sam vidjela poruku ''Eto sad pričaj da si i mene izlevatila''..



20.11.2015.

............

Dok se ovako lijepo osjećam, da zabilježim i taj trenutak. Hoću ovo da čitam, da se smijem k'o ovim starijim postovima, zanimljivo je. Pročitala sam par dobrih knjiga, pregledala par dobrih filmova, popila par kafica, jer rijetko to radim, šta ja znam, jedino sa onom mojom nesrećom, upoznala sam i neke nove žrtvice. Najviše volim onaj sami početak, kad ne možeš ni naslutiti šta se krije iza tog lica, tog osmijeha, tih laži, ili svih tih priča.. U početku je sve tako zanimljivo, prvi put je najbolji put, svaki drugi je polovan.. Postaje manje interesantno. I sve dok sebi ne umisliš neke stvari, biće totalno glupo, onda kao umisliš i onda je ful sve extra. Ma nije ba. Ne zavaravaj se. Samo opušteno..



19.11.2015.

gggggggggg

Mislim, sve ove djevojke pišu o vječnoj ljubavi, o fakultetu i velikim snovima, izdajama, suzama.. Pa da li sam ja toliko bolesna? Definitivno sam u potrazi za pravom dijagnozom, psihijatrijskom dijagnozom i nadam se da kad pročitam opis i simptome bolesti da ću se pronaći al' samo u jednoj. Ma kakvi, ja bolujem od više njih. Recimo ne mogu da spavam, jer moja želja je jača i od sna, a i od vremena. Ja želim, jednostavno, ja nešto želim, stalno želim jedno, pa drugo, ali želim. Ou..... brate



18.11.2015.

osjećam se lijepo

On je osoba među svim ovim osobama koje sam spominjala na blogu jedini zbog koje rečenice u kojoj je on spomenut sam stala.. pa kontala šta da napišem, da ne izgleda glupo, da ne bude patetično, a da pokušam opisat.. osjećaj.. koji je tu kada sam s njim. Ili.. neki naš zajednički osjećaj.

Viđali smo se iz sedmice u sedmicu, čisto iz potrebe. Vremenom, steknete neke navike, 5. ili 6. put sam jedva čekala da odem s njim, da odradimo to, i da se vratim kući, poslije 6. puta vratila sam se kući i čekalo me 'Laku noć :*', što je bilo nešto kao..WOOOW.. ako me razumijete.

Poslije smo otišli na kafu, pričali smo o nekim smiješnim situacijama iz našeg života, smijali se nekim ljudima, onako pakosno, k'o dvije najveće hinje na svijetu. Bilo mi je lijepo. Poslije smo opet završavali na istom.

 Bilo je noći kad sam ga zvala samo radi toga, jer sam bila neraspoložena, ili nervozna, nisam razmišljala da mi treba on, da bi mi bilo bolje, već da mi treba seks. Opet.. ako me razumijete. I uvijek bi dolazio. Ponekad je i on mene trebao..

Poslije me upoznavao sa drugovima, kad ga mama nazove on kaže da je s curom, zajedno smo dijelili neke tajne, pričali o nekim stvarima koje niko ne zna, .. Jednu sedmicu, dok se nisam trijeznila, bili smo posvađani, ja sam kao tripovala da mi to nije bitno, ok, na prvu, i nije, ali uhvatila sam sebe da me pjesme podstiču da mislim na njega. Niko mi u blizinu nije interesantan radi njega. Čak šta više, postajem neraspoložena i očajna ili 'željna ljubavi', kao da mi je on dao. Besmisleno, apsolutno.

 Ali.. večeras sam dala sve od sebe da se izvučem iz kuće jer smo se pomirili i on je izašao ranije s posla, i odmah da se vidimo i budemo cijelu noć zajedno.. I bilo je tako.. U trenutku dok spava (inače, uvijek mora zaspati u toku noći, makar 20 min) pušila sam jednu za drugom i razvijala te svoje osjećaje. Znate, kad je nešto malo u vama, dok pomoću psihe to ne pokušate povećati, najvjerovatnije će ostati malo, jer u glavi sve počinje, i završava, a nije kod svakog takav slučaj, jer kod mene se srce rijetko šta pita, glava je najbitnija. I dozvolila sam sebi da razvijam te osjećaje, dok ga gledam, i pušim, i želim nešto.. Uporno želim.. Ustaje on, pogleda me i naglo se poče oblačiti. Ono ne kontam šta se dešava, da ga pitam, mrsko mi, čekam da mi sam objasni. Lijepo se obukao i okrenu se prema meni onako klinački i kaže:

''Šta je, šta čekaš glupačo glupa? Ti misliš da sam ja kreten, ne možeš meni svoje priče prodavati, ne možeš mene praviti budalama k'o te svoje cuke, ne valja u životu bona lagat, sad ćeš vidjet šta ću ti uradit..''

Od svega sam čula samo 'glupačo glupa' uhvatila čašu sa stola i udarila ga koliko god mogu u glavu na što sam dobila takvu šamarčinu da mi je istog momenta krv krenula iz nosa. I dok sam je vidjela, sjetila sam se posta u kojem sam pisala da želim ljubav da osjetim kroz bol. I osjetila sam. Nikad mi ljepše nije bilo. I srce, i razum, i psiha, i sve mi je tražilo još. Naravno, isprovociran do te mjere opet me je udario, i opet.. I sjeo u ćošak, zapalio i počeo se tresti.. Pomislila sam u trenutku da plače.. Ali isto sam pomislila u trenutku da me ta osoba ZANIMA. Dao mi je ono što sam ja željela, jednostavno, meni je bilo lijepo. Obrisala sam krv, obukla kaput i izašla vani, vikendica je u sred šume, ali ja sam sasvim zadovoljna krenula kući. Hodala sam, ne razmišljajući, moje zadovoljstvo me ispunilo. Uhvatio me s leđa i u naručju nosio do vikendice. Izvinuo se milion puta, kao da me povrijedio, a ne osvojio, objašnjavao svoje postupke, ispričao mi da me pratio i da je umislio da sam išla na kafu s nekim njegovim neprijateljem, da je vidio njegove pozive u mom telefonu,.. Ali rekao je da mu to trenutno nije bitno jer se jako kaje što me je udario, iako je i on sav bio krvav. Nisam mogla da odglumim.. Rekla sam mu samo da je Tek Počelo.. I nasmijala se. Prvo me je gledao ono prazno, pa zaćuđeno, pa se odvalio smijati i prišao mi: "Pa ti nisi normalna djevojka"...



16.11.2015.

AAAAAAAJ

Tražim na svijetu samo mjesto gdje mogu da čujem sopstvene misli. Da razmislim o svemu. Da skontam, šta, kako, halo, ne dopuštam i ne dajem sama sebi jebeni minut samo da se okrenem oko sebe, ne dajem sebi oduška, sebi u duhovnom smislu. Umorna sam ba. Sve me ovo umara, ubija me u mozak, uporno tražim nešto što nigdje na svijetu ne mogu naći. Pomislim, evo hajd, postaću normalna osoba, smirit' se, početi voljeti, zaljubljivati se i ta sranja, al' kad dođe do toga ja bih radije se bacila s najvisočijeg mosta već pokušala nekog voljeti, ili s nekim otvoreno pričati. Nisam religiozna osoba, al' u nekim trenucima kad izdam sama sebe, počnem nekom da se molim, ono kao nebu, zvijezdama, šta ja znam, želim samo bol. Samo da osjetim bol. Na sekundu, da me neko povrijedi, da počnem da plačem, da me zagrli, da ne postoji osveta, da ne postoji mržnja, želim da osjetim ljubav kroz bol. Kako izgleda viđanje iz ljubavi? Prave ljubavi? Seks iz ljubavi? Pogled pun ljubavi? Jesam li ja jedina koja je uskraćena za to? Ne znam, postaću patetična, puno serem, al' treba mi malo vremena, za mene, za sebe, za moje JA. Moje Više Ja, jer moje Niže Ja je govno.I ja sam govno. Ne postoji ovozemaljski ljudski oblik koji bi meni odgovarao, pa kuda li vodi sve ovo. Sad mi je i smiješno. Ja sam poremećenaaaaaaaaaaaa... svega mi

15.11.2015.

............

nećz sad ništa pisat, pisat ću u ponedjeljak nakon što se vidimo, NE ZALIJEĆI SE, NO NO NO

13.11.2015.

............

Kad te prva lošina pukne, a nisi uspio prije toga da zaspiš, onda te pronalaze strašni crnjaci. Nije džaba kajanje stvar od koje može da se umre. Ja se ne kajem, al' dođe mi takav osjećaj, i nebitno, evo sad sam dobra, al' sjećam se o čemu sam razmišljala. Možda je osobama kao meni potrebna jednostavno dobra osoba. Ako sam ja do sad bila jedno, da se s njim ispravljam, i postajem bolja. Ne kažem da sam loša, al' ja sam kao kuća koja je srušena u ratu, al' ima jako dobre temelje. Počevši od svega, zamisli, neko mi kaže baci tu cigaru, i ja kao iz ljubavi prema njemu nikad više ne zapalim. Eh takvi su me crnjaci pucali sinoć, kao, u trenutku, treba mi neko, al' ne za bilo kakvu potrebu, već onako, za život. I onda razmišljam, šta bi bilo, da počnem da vjerujem, da izbacim loše navike. Ja sam previše nezainteresovana i u vjeru, i u odbacivanje loših navika, al' možda bih sa nekim uspjela. Sve što hoću, ja mogu sama, nisam usamljena uopšte, i jebe me to što sve to stoji, al' vidiš kakvoj osobi, u kakvoj situaciji kakvi crnjaci dolaze. Ja vjerujem crnjacima. Ne plašim se ja biti ni patetična, ni zaljubiti se, čak šta više, crnjaci su me prepali, sad bih da se zaljubim. I neka, biće oni žrtve i dalje, al' je igra počela. Hoću, došlo mi, hoćuuuuu.



12.11.2015.

............

Mnogo sam bila nagodna prošlu noć za dresiranja, i moja tipična budalesanja, tako da je žrtva br. 8 maksimalno iskorišten po pitanju toga. Kad se nas dvoje sastanemo, što se tiče pića, ostanemo do kasno u noć. Jer jednostavno to tako ide uz alkohol. Gdje god, i s kim god ja od alkohola pokušam pobjeći on me nađe. I više i ne pokušavam. Dođem mu sama,i hajd. Cugali smo, ništa vrijedno pomena, ne interesuje me momak uopšte. Dođem kući prije pola 11, na čemu sam insistirala kao da sam znala. I odem do drugarice na vikendicu, neplanski, i neplanski sam dobila jutros glavobolju od koje rođenog brata nisam mogla očima smislit, onakav mahmurluk još nisam doživjela. Čini mi se da svaki put kad se napijem, jutra su sve gora i gora. Dobila sam ožiljke koji su mi prekrili cijeli vrat, jer sam pila u društvu jedne bukvalno životinje koja me zamalo svu rastrgala i pojela k'o užinu. Ne obrok, već ono opuštena varijanta, nešto lagano, mene za užinu. Za predah. Upala sam na glavu jedno pedeset puta to se sjećam, dok sam se svađala s tom životinjom (kad god se napijem, pravim sranje), na koljenu imam 4 tamnoplave modrice, i sveeeeee me boliiiiiiiiii. Neka, volim ja kad se pije na ovakav način, mislim ono, do kraja ili ništa, da bar bude kako treba. I bilo je i super, odlično, dabogda se ponovilo još pedeset miliona puta. Alkoholu, ne ostavljaj me nikad. Tako mi godiš. Kad pijem, osjećam se k'o da sam apsolutno predana svakom gutljaju koji mi silazi niz grlo i dolazi u moj stomak, ili eto gdje već ono završi, i kako iznova i iznova pijem, osjećaj je neprocjenjiv. I to je jedna stvar koja me nije iznevjerila, uvijek sprema za mene nešto novo. I kad mi je dosadno, i kad nije, mogu piti, da se situacija okrene za sedamsto pedeset stepeni. Mislim, .. ma ne mislim uopšte



12.11.2015.

mahmuran, a ustvari očajan.

Imam milion ožiljaka, rana, modrica, čak imam i trn u prstu, bolove u koljenima, lobanja me boli hahaha. Ja ne znam više ništa, toliko me lošina uhvatila, nisam dobro nikako. Znači od posta nema ništa. Serem se svima u usta, Boga mi loše je ovo pravo. Fuj odoh, fuj.



11.11.2015.

*

Ja sam generalno jedna jako odvratna šupačko-kučkasto-hinjski oblikovana osoba, i imam više mana već vrlina, i imam jako glupo ponašanje u dosta situacija, npr dosta sam pravih osoba otjerala od sebe, prokockala sam milion šansi i t d , al' jedino jedno jedino jedno jedino što kod sebe volim jest: odnos između tebe i mene će trajati sve dok po mojoj procjeni ti meni nešto ne uradiš, ako ja to prosudim da si uradio, znači, zamjerio si mi se; eh, kad mi se neko zamjeri, k'o da nikad i nije postojao za mene, kao da ga nikad u životu nisam srela, znači jedna greška i više me apsolutno ne zanimaš, isto tako jedna sitnica, i ponovo steknem neko mišljenje o tebi. Al šta ću eto, meni je lepooo




Stariji postovi